Zvornik- nedavno nas je potresla vest o pokušaju samoubistva ugledne lekarke, koja je srećom preživela skok sa terase.
Nažalost, ovakvi događaji nisu retki, a grad često svedoči kako pokušajima, tako i uspešnim slučajevima suicida.
Interesantno je primetiti da se demobilisani borci Vojske Republike Srpske i obrazovani pojedinci češće opredeljuju za ovaj korak u poređenju sa političarima, direktorima i biznismenima.
Zvornik prati globalni trend opadanja u svim aspektima društvenih pojava. Srednji sloj koji je dospeo u prvi plan gradskih dešavanja često ostavlja utisak mediokriteta, dok događaji i manifestacije postaju prikazi propadanja, obilujući ličnostima koje nisu odraz kvaliteta.
U ovom gradu, ljudi koji se vraćaju iz zatvora dočekuju se bolje nego oslobodioci Zvornika iz prošlosti, postajući idolizovane figure koje su često imenovane na visoke pozicije.
Najveći paradoks predstavlja stigmatizacija osoba koje se suočavaju sa psihičkim izazovima. Poseta psihijatru poput Irene smatra se sramotnom, dok se zatvorski boravak i neetičko ponašanje idealizuju.
Sramota je biti pošten, zatražiti pomoć, baviti se kulturom i glasati protiv vlasti. Često se javlja konflikt između vrednosti sa kojima smo odrasli i surove stvarnosti koja dominira.
Osobe koje su odgojene u skladu sa zdravim vrednostima, koje teže poštenju, radu i obrazovanju, suočavaju se s depresijom kada shvate kontrast između svojih ideala i stvarnosti oko sebe. Osećaj odbačenosti od okoline i nemogućnosti da se izbore sa prevladavajućim normama dodatno pridonose osećaju nemoći.
Ovaj tekst izražava subjektivni pogled autora na dešavanja u gradu Zvorniku i neophodnost razumevanja mentalnog zdravlja. Čast izuzecima.
Piše: Nedeljko Bosiočić
