PRVO ŽENIDBA, PA TEK ONDA MARŠ ZA OZDRAVLJENJE REPUBLIKE SRPSKE!
Danas je 4. april, Dan studenata, za mene poseban datum jer evocira mi one najljepše uspomene. Kada sam upoznao Jelenu bili smo studenti na istoj godini, živjeli smo u istom domu “4. aprilu” i upoznali smo se baš u studentskoj menzi.
Moram podijeliti sa vama jednu crticu života. 😊
Svako ko je živio u studentskom domu u Beogradu i hranio se u studentskoj menzi zna za kultni “pohovani kačkavalj četvrtkom u pet” 😁 Iz nekog čudnog razloga samo studentima dobro znanom, taj pohovani kačkavalj četvrtkom bio je specijalitet studentske menze, pripremao se samo jednom nedjeljno i mogli ste ga dobiti samo u jednom terminu, otprilike između 17 i 18 časova svakog četvrtka. Tog četvrtka već od 16.30 studenti bi zauzimali red ispred menze i čekali da se otvori, gužve su bile neviđene, ne bi mi vjerovali kolike. Studenti su strpljivo u redu čekali na taj čuveni pohovani kačkavalj, vremenom je postao i “urbana legenda” pa smo nekako svi se u tom periodu družili u redu studentske menze. Kao dezert uz kačkavalj je služen puding dok je kasnije oko 19 časova kada bi pohovani kačkavalj nestao za dezert služen kompot od breskvi. Moja Jelena koja je obožavala taj kompot je stalno negodovala i govorila da ne može vjerovati da ne mogu pohovani kačkavalj i kompot od breskvi služiti zajedno☺️. Toliko mi je bilo slatko to njeno negodovanje, da sam odlučio da na večeru četvrtkom ne idem kada i svi studenti već u 19 časova kada se služi kompot od breskvi, svaki put bih Jelenu pozvao da siđe tada i poklanjao sam joj kompot. Sa uživanjem sam gledao njen osmijeh dok je gustirala svoj omiljeni dezert.
Ova fotografija je nastala za našu desetogodišnjicu, rekla mi je: “večeras ja častim večeru i vodim te u najljepši restoran”. Preuzela je od svoje sestre od tetke studentsku karticu i žetone za pribor i obezbijedila nam večeru u studentskoj menzi “4. aprila” gdje smo se i upoznali. Ova fotografija je nastala 26. decembra 2019. godine, prošvercovali smo se kao “studenti”. Sjećam se da mi je rekla tada: “Objedovali smo u mnogim restoranima, ali moj omiljeni restoran je upravo ova menza, probala sam mnoge poslastice ali nijedna nije bila ukusna kao onaj kompot od breskvi koji si uzimao samo zbog mene. Hvala ti što nisi večerao sa ostalim studentima u vrijeme kada je služen specijalni pohovani kačkavalj već si zbog mene silazio na večeru kada je menza bila pusta”. Odgovorio sam joj tada da menza nije bila pusta, i da je njeno prisustvo meni bilo kao da posjedujem cijeli svijet.
I sada će neko reći – pa ovaj gradonačelnik je lud, šta on tu nama o pohovanom kačkavalju i kompotu… Ali poenta priče je da male stvari čine život, da su uspomene najveće bogatstvo i ne možete ih kupiti, možete ih samo stvarati i njegovati.
Od prvog dana zaljubljen sam u njenu dušu, u te divne plavo-zelene okice, obožavam njen zarazni smijeh i poseban smisao za humor, divim se njenoj elokventnosti i mudrosti, zavidim joj na upornosti i hrabrosti, a jedno znam – sam Bog mi je poslao, a zbog njene ljubavi ja sam najbogatiji čovjek na svijetu!
Svim studentima srećan Dan studenata i veliki pozdrav za moje cimere i drugare iz studentskog doma “4. april”!
Ljubiša Petrović
