Paraskeva je rođena u Epivatu, između Silinavrije i Carigrada, pri kraju desetog ili početkom 11. veka. Bila je srpskog porekla, iz imućne i veoma pobožne porodice.
Imala je brata, koji se zvao Jevtimije, i koji se zamonašio veoma mlad, a kasnije je bio izabran za episkopa Maditskog.
Još kao devojčica, dok je sa majkom odlazila u crkvu i čula reči Božanskog Jevanđelja:
– Ko hoće za mnom da ide neka se odrekne sebe i uzme krst svoj i za mnom neka ide.
Ona svim srcem pripade Gospodu i kada odraste pridruži se plejadi blagočestivih ugodnika Božijih.
Nakon smrti svojih roditelja, ova sveta devica željna podvižničkog života napustila je roditeljski dom i otišla u Carigrad, a zatim se zaputila u pustinju Jordansku, gde se Hrista radi podvizavala sve do starosti svoje. U doba pozne starosti poslušala je glas Anđela Božijeg, ostavila je pustinju i vratila se u svoj rodni grad, Epivat.
Tu je živela još dve godine u neprestanom postu i molitvi, do smrti. Sahranjena je po hrišćanskim običajima, ali ne na gradskom groblju već izdvojeno od drugih.
Njene čudotvorne mošti prenošene su u toku vremena mnogo puta. Najpre u Carigrad, pa odatle u Trnovo, da bi opet bile vraćene u Carigrad, a iz Carigrada u Beograd. Sada se svete i čudesne mošti, Svete petke nalaze u rumunskom gradu Jašu.
U Beogradu se nalazi čudotvorna i lekovita voda (agaizma) ove svetiteljke, koja leči sve bolesnike, koji sa verom u Boga i ljubavlju prema ovoj svetiteljki prilaze k njoj.
Predanje kaže da joj se u snu javio anđeo i uputio u otadžbinu da širi veru Hristovu. Zato se Sveta Petka na ikonama predstavlja u monaškoj odeći, sa krstom u ruci.
Na njenom grobu, kaže legenda, događala su se čuda. Bugarski car Jovan Asen 1238. po jednima je oteo, po drugima jednostavno preneo mošti svete Paraskeve u svoj prestoni grad Trnovo. Kad su Turci osvojili Bugarsku, mošti su prenete, po zapovesti sultana Bajazita, u moldavski grad Jaši.
Sveta Petka je jedna od najpoštovanijih svetiteljki na Balkanu.
Pored radosti, ova velika svetiteljka budi i strahopoštovanje, jer se veruje se da ona od svog upokojenja čini čuda. Kult Svete Petke neguje se vekovima u jugoistočnoj Evropi, a poštuju je i neki nehrišćanski narodi na istoku.
Vernici joj se obraćaju molitvom za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja.
Za ovaj praznik u narodu se poštuju brojni običaji.
Sve počinje veče uoči praznika, kada bi nakon obeda vernici trebalo da se prekrste tri puta, a potom omaćin iščitava molitvu posvećenu svetoj Petki.
Prema narodnim običajima, danas vernici ne bi trebalo da mese, kuvaju, šiju, peru veš ili rade bilo koji posao u kući kako ne bi navukli gnev svetiteljke i da im tokom godine ne bi trnule ruke.
Mlade devojke treba da beru cveće i njime ukrase svoj dom kako bi u njima cele godine vladala sloga i mir, dok se devojčicama oblače nove haljinice kako bi ih u narednoj godini pratila sreća.
Devojke bi trebalo da pojedu parče slavskog kolača i da sačuvaju mrvice, pa će te noći u snu videti svoju sudbinu i budućeg muža.
Pored hramova Svete Petke često se nalaze izvori lekovite vode koju ljudi uzimaju verujući da će im zalečiti rane i zaštititi ih od bolesti.
