Srbin kog su se plašili svi okupatori i dve velike imperije!
Već u imenu Vojislava-Voje Tankosića prepoznajemo predznak njegove važne karakterne osobine. Zaista, Voja Tankosić pripadao je onom serklu uglednih srpskih ratnika čije je i ime obeležilo slavu srpske vojske, a sa druge strane opredelilo njegov život u smeru apsolutne predanosti misiji koju je pred njega postavilo Otačastvo i ljubav prema Otadžbini.
Budući četnički gerilac, oficir srpske vojske, poverljivi saradnik i rukovodilac konspirativnih organizacija srpskih tajnih obaveštajnih službi, „demon rata“ iz javno proklamovanih dokumenata i ciljeva austrougarske agresorske i ratne platforme, neustrašivi junak Merdara iz 1912. godine, „osvetnik Kosova“, oslobodilac Prištine… Svi ovi „naslovi“ i epiteti ukazuju na mogućnost da je na prelomu pretprošlog i prošlog stoleća u Srbiji živela neka „mitska” ličnost.
Većini je malo poznato da pregovori sa Albancima traju već dugo godina, a početak tih pregovora datira još iz davne 1911. godine. Naš glavni pregovarač je čovek sa priložene fotografije – Vojsilav Tankosić.
Pre sukoba sa Turskom i početka konačnog oslobođenja srpske teritorije od dugogodišnje okupacije pomenute države, Srbiji je veoma bilo bitno da se Albanci ne mešaju u sukobe i dodatno otežavaju borbu našim jedinicama.
Vojvoda Tankosić samoinicijativno odlučio da preuzme stvari u svoj ruke. On je sam otišao do Boljetinca (najmoćnijeg albanca u to vreme) i ponizio ga tako što mu je oteo oba sina! Voja ih je zatim prebacio u Kuršumliju, gde ih je držao kao taoce sve dok se rat nije završio uz poruku da im životi zavise od toga da li će reč njihovog oca biti ispunjena ili neće.
Albanci se naravno nisu mešali u sukobe.
Prema nekim pričama išamarao je u sred Beograda i britanskog premijera Vinstona Čerčila 1910. na sred Knez Mihailove ulice.
A austorugari su, iz čistog straha, leš majora Voje Tankosića otkopali i slikali, kako bi uvjerili svoju javnost da je mrtav.
🇷🇸 t.me/buntcg
