Alumina – Tenzije oko ovog giganta se ne smiruju od kako su na čelo došli Zoran Stevanović i vlasnik “Pavgorda” Gordan Pavlović – Goci.
Mnogo je nagađanja, spinova, raznih priča, teško je proceniti šta je tu tačno, a šta se koristi u političke svrhe i kao odmazda bivših radnika uprave.
Činjenica jeste da su mnogi radnici prekinuli radni odnos, napustili fabriku uz dogovoreni finansijski iznos. Obično su to radnici koji su bili pred penziju, dugo godina se vukli po bolovanjima ili jednostavno se vodili da rade u fabrici a nisu dolazili na posao uopšte.
Naravno, ima i mlađih, sposobnih ljudi koji su opoziciono delovali, a u krugu fabrike bili buntovni, oni su takođe pozvani na pregovore i pristali su na nagodbu.
Iskreno, svima je jasno da su radnici “kupovani” od prethodnog menadžmenta, kroz razne dodatke i slično. Kažu da je na nekim pogonima zaista bilo previše radnika, dok na nekim je falilo.
Da ne pričamo o upravi i raznim izmišljenim mestima Ljudi su godinama držali lokale, a odjednom se uspostaci da sve vreme rade u Alumini – prosto za ne poverovati.
Gradom kruži priča za jednog gospodina iz Zvornika koji je radio u Alumini i sad otišao u penziju,pa se žali kako nije mogao napredovati, a u njegovom zdravstvenom kartonu navodno ima trideset godina bolovanja.
Razgovarao sam sa radnicima, koji važe za vredne, kažu da ih niko ne dira, rade posao kao i do sad, samo imaju strah da se ne povrede, da ne bi otišli na bolovanje, jer se plaše da ih neće pozvati u tom slučaju da im ponude otpremninu. Zamislite u koju se krajnost otišlo, da radnici mogu početi dolaziti bolesni na posao i na taj način rizikovati život. Ovim definitivno novi menadžment mora da se pozabavi.
Moje mišljenje jeste da novi menadžment želi da izađe što pre iz stečaja, da fabrika bude funkcionalna, sa optimalnim brojem sposobne radne snage, pa da se ponudi na prodaju svetskim gigantima.
Fabrika će uvek raditi, jer niko ne želi prljave tehnologije u zemljama EU, tako da se ne brinemo da će neko da nam otme, ali takođe moramo shvati da je socijalizam prošao, vlada surovi kapitalizam koji nema milosti prema radniku.
Piše Nedeljko Bosiočić
